Fasbinder: "Razvratni" genije kojeg su se Nemci plašili

U lokalu &bdquo;Dojče Ajhe&quot; u Rajhenbah&scaron;trase 13. u Minhenu Rajner Verner Fasbinder prvi put se pojavio 1974. Nije ga toliko zanimalo &scaron;areno dru&scaron;tvo koje se tamo odvajkada okupljalo &ndash; umetnici, feminizirani gejevi, baletani, prostituke&hellip; Njega su privlačili muževni, dominantni homoseksualci u &bdquo;uniformi&quot; od kože, jer i sam bio jedan od njih.Ali, Armin Majer koji je služio piće za &scaron;ankom, u potpunosti je odgovarao Fasbinderovoj predstavi pravog mu&scaron;karca, pa je &bdquo;Dojče Ajhe&quot; (Nemački hrast) postala njegova druga dnevna soba, a Armin njegova velika ljubav.Armin, koji je u stvari bio mesarski &scaron;egrt, kao i tada&scaron;nja vlasnica lokala Sonja Rajhenbah pojavljuju se kasnije kao glumci u brojnim Fasbinderovim filmovima, dok se sam lokal može videti u filmovima &bdquo;Lola&quot; i &bdquo;Sotonsko kopile&quot;. Tamo su se slavile žurke na kraju snimanja filmova u Minhenu &ndash; uz &scaron;ampanjac, kavijar i kokain.Ba&scaron; tu, na njegov 80. rođendan, 31. maja, u znak sećanja na velikog filmskog stvaraoca, dana&scaron;nji vlasnici &bdquo;Dojče Ajhe&quot;, Zep Satler i Ditmar Holcapfel, podigli su mu spomenik u obliku mozaika na fasadi: portret Fasbindera sastavljen od preko 2.000 staklenih pločica, autor je Franko Notonika. Govor je držao gradonačlnik Minhena. U minhenskom pozori&scaron;tu Kamer&scaron;pil se trenutno izvode Fasbinderova dela. U toku je simpozijum o njegovom liku i delu. To sve je svakako vredno pomena, jer, uprkos međunarodnoj slavi, u njegovom gradu mu dugo nisu bili naročito naklonjeni. Nakon njegove prerane smrti 1982. gradski savet Minhena je nedeljama vodio raspravu pre nego &scaron;to je konačno odobrio da Fasbinderova urna bude sahranjena na prestižnom groblju Bogenhauzen. Tek od 2004. godine postoji Trg Rainera Vernera Fasbindera.Rat se tek zavr&scaron;ioRajner Verner Fasbinder je rođen u Bad Verishofenu 31. maja 1945. tri nedelje nakon &scaron;to je nemački Vermaht potpisao bezuslovnu kapitulaciju. Bio je sin jedinac. Porodica se ubrzo preselila u Minhen. Otac lekar i majka prevodilac su se razveli kada je Verner imao 6 godina. On ostaje sa majkom u Minhenu, a nakon &scaron;to ona biva sme&scaron;tena u sanatorijum, živeo je po internatima i kod rodbine. Sa 16 godina je prekinuo &scaron;kolovanje i preselio se u Keln kod oca.Već tada je pokazao interesovanje za film, književnost i pozori&scaron;te. Potom se upisao privatnu &scaron;kolu glume i 1967. se pridružio minhenskom &bdquo;Akcionom teatru&quot;, koji je kasnije postao &bdquo;antiteatar&quot;. Tamo je počeo da radi kao autor, reditelj i glumac.Zajedno s kolektivom, Fasbinder 1969. godine snima i svoj prvi dugometražni film &bdquo;Ljubav je hladnija od smrti&quot;, koji već nagove&scaron;tava mnoge njegove kasnije filmske motive. To je početak radikalne, provokativne karijere, koja ga je brzo učinila centralnom figurom Novog nemačkog filma.Na međunarodnoj sceni ubrzo je postao jedan od najvažnijih nemačkih reditelja posle 1945 &ndash; slavljen u Kanu, Veneciji i Njujorku.Nemci su ga se pla&scaron;iliMeđutim, bio je umetnik koga su se Nemci pla&scaron;ili. Zato &scaron;to je bio nezgodan, bučan i buntovan.Zato &scaron;to je u svojim filmovima prstom ukazivao na nemačke rane. Zato &scaron;to je opisivao malograđansku učmalost doba privrednog čuda i nacizam običnih ljudi, takozvanih mitlojfera, dakle onih koji nisu bili direktni izvr&scaron;ioci zločina, ali su Hitlerov režim pasivno podržavali iz oportunizma, straha ili konformizma. Pokazivao je kakvu pusto&scaron; sve to ostavlja u (nemačkoj) du&scaron;i.Pla&scaron;ili su ga se zato &scaron;to je otvoreno živeo svoju seksualnost i tematizovao homoseksulanost u svojim radovima, u vreme kada je ona bila kriminalizovana. Njegovi lični odnosi bili su prožeti nasiljem i ljubomorom. Dvojica njegovih ljubavnika izvr&scaron;ila su samoubistvo: El Hedi Ben Salem, glavni mu&scaron;ki glumac u filmu Strah jede du&scaron;u, obesio se 1977. u francuskom zatvoru, a Armin Majer iz &bdquo;Dojče Ajhe&quot;, izvr&scaron;io je samoubistvo 31. maja 1978. na 33. rođendan Fasbindera koji ga je bio ostavio.Kratak život, ogroman opusTokom svog kratkog života Fasbinder stvorio je ogroman opus - vi&scaron;e od četrdeset dugometražnih filmova, dve TV serije, gotovo dvadeset pozori&scaron;nih komada, a radio je radio-drame i glumio ne samo u svojim filmovima, već i onim a Rajnharda Haufa, Ulija Lomela i Folkera &Scaron;lendorfa.Sa serijom &bdquo;Berlin Aleksanderplac&quot; Fasbinder je 1980. ispisao televizijsku istoriju. Neki nemački kritičari su to delo smatrali moralno problematičnim, &scaron;to se ogledalo i u senzacionalističkim naslovima kao &scaron;to su &bdquo;Milionski fijasko&quot; ili &bdquo;Brutalno/prljavo&quot;. S druge strane, to monumentalno delo (15 sati) danas se nalazi na listi 100 najboljih filmova svih vremena američkog časopisa Time.Fasbinder, koji je bio majstor da suptilno prikaže homoerotsku napetost, ili bude i veoma eksplicitan (&bdquo;Pravo jačeg&quot;, &bdquo;U godini s trinaest meseca&quot;) istovremno je kao niko drugi stvarao snažne ženske likove &ndash; duboko protivrečne junakinje nemačkog posleratnog filma: &bdquo;Strah jede du&scaron;u&quot;&bdquo;Marta&quot;, &bdquo;Lola&quot;, &bdquo;Lili Marlen&quot;, &bdquo;Brak Marije Braun&quot;.Fasbinderov poslednji film Querelle, koji je 1982. snimio po romanu Žana Ženea približava se složenoj igri žudnje, nasilja i moći kroz prizmu radikalne estetike. Premijeri u avgustu 1982. nije prisustvovao &ndash; preminuo je dva meseca ranije, 10. juna, u 37. godini, od predoziranja kokainom, tabletama za spavanje i alkoholom.Paragraf 175, koji u Nemačkoj kriminalizuje mu&scaron;ku homoseksualnost ukinut je tek 1994. - dvanaest godina nakon Fasbinderove smrti.

Fasbinder: "Razvratni" genije kojeg su se Nemci plašili

0 Komentari