Zrak sunca nekad čekam i po sat vremena: Mladi Branko pravi fotografije koje govore više od 1.000 reči

Ipak, postoje ljudi koji nas, kroz svoj rad i posvećenost, podsećaju na ono &scaron;to ne smemo da zaboravimo. Jedan od njih je Branko Lukić, autor Instagram profila Pogledi zavičaja.Kroz pažljivo odabrane fotografije i autentične priče, Branko nas vodi na putovanje kroz prostor i vreme i to pravo u srce zavičaja. Njegove objave nisu samo estetski dopadljive slike i video-snimci sa zavičajnom muzikom, već duboko emotivni zapisi, ispunjeni toplinom, sećanjem i iskrenom povezano&scaron;ću sa korenima.&quot;Dru&scaron;tvene mreže danas su preplavljene snimcima turističkih destinacija i istorijskih lokaliteta, ali meni su najlep&scaron;i prizori iz mog sela Brekova. Tu je sve počelo. To je bio moj prvi snimak koji sam podelio. Imam i snimke Kalemegdana, jer i to je nečiji zavičaj. Trudim se da kroz svoj rad podsetim ljude da ne zaborave ko su i odakle potiču&quot;, kaže Branko za RINU.Branko ističe da zavičaj nije nužno selo, to može biti bilo koje mesto koje u nama budi osećaj pripadnosti.&quot;Nekome je zavičaj centar Čačka, nekom planina, nekom crkva u kraju. Na mom profilu ima snimaka takvih mesta, često zaboravljenih, potisnutih, ali prelepih u svojoj jednostavnosti. Iako mali, oni odi&scaron;u nekom ti&scaron;inom i monumentalno&scaron;ću&quot;, kazao je ovaj momak.Branko ne koristi ve&scaron;tačku inteligenciju, niti filtere koji menjaju stvarnost, sve beleži prirodnim svetlom i strpljenjem.&quot;Zrak sunca često čekam i po sat vremena, da se kroz kro&scaron;nju probije pravo u objektiv bljesne i zablista. To je čarolija koju nijedan algoritam ne može stvoriti&quot;, pojasnio je on kroz osmeh entuzijaste.&quot;Sve je to ljubav, ljubav prema korenima. Kažu da nas zavičaj zove u poznim godinama, međutim, mene zove i sada, da li su to samo ti neki lepi prizori koje tamo doživljavam ili su to neke priče oca, dede i babe o tom zavičaju. U svakom slučaju poziv u zavičaj može biti i mobilnio telefon koji svi imamo, koji ima kameru, pa je potrebno samo da odemo u svoj zavičaj snimimo par lepih kadrova i mislim da će se onda mnogi kao i ja zaljubiti u taj hobi i nastaviti da redovnije posećuju svoj zavičaja... To je možda poruka da otvorimo prozor u ono najautentičnije u nama&quot;, zaključio je Branko Lukić.Neka &quot;Pogledi zavičaja&quot; i dalje budu prozor kroz koji s ljubavlju gledamo ono &scaron;to ne smemo da zaboravimo korene, priče, ljude i emocije koje su nas oblikovale. U vremenu brzih slika i prolaznih trendova, neka nas podsete na ono trajno, tiho i iskonsko - zavičaj u srcu.On kaže da zavičaj nisu samo pejzaži, već i ljudi, priče, običaji, uspomene, a u svoj rad upleo je ogromnu količinu ljubavi.

Zrak sunca nekad čekam i po sat vremena: Mladi Branko pravi fotografije koje govore više od 1.000 reči

0 Komentari