Ovo je knjiga koja je promenila svet FOTO

Ovaj manifest postao je jedno od najuticajnijih političkih dela u modernoj istoriji, postavljajući temelje za ideologiju komunizma i inspirišući brojne socijalne pokrete i revolucije.

Istorijski kontekst

Sredina 19. veka bilo je doba velikih društvenih i ekonomskih promena. Industrijska revolucija transformisala je privrede evropskih zemalja, donoseći nagli rast proizvodnje, ali i pogoršavajući položaj radničke klase. Radnici su radili u teškim uslovima, s malim platama i bez socijalne sigurnosti, dok se buržoazija bogatila. 

• Šta (mislimo da) znamo o Keltima?
• Ovako je izgledao jedini atentat na sovjetskog lidera
• Istorijske ličnosti koje su pravile idiotske greške

Pritisak radničkog nezadovoljstva, s idejama socijalizma koje su se već razvijale, stvorio je plodno tlo za revolucionarne promene.

Upravo u takvom kontekstu Marks i Engels napisali su Manifest, čiji je cilj bio da se objasne istorijske zakonitosti klasne borbe i da se ponudi vizija sveta u kom bi radnici preuzeli kontrolu nad sredstvima za proizvodnju.

Profimedia

Ključne ideje manifesta

U Komunističkom manifestu Marks i Engels tvrde da je istorija svih društava do tada bila istorija klasne borbe – sukoba između vladajuće klase (buržoazije) i potlačene klase (proletarijata).

Ključne teze manifesta uključuju:

• Istorijski materijalizam – ekonomska baza društva određuje njegove političke i ideološke nadgradnje.
• Kritika kapitalizma – kapitalizam stvara nejednakost i eksploataciju radnika.
• Nemogućnost reforme kapitalizma – revolucionarne promene su nužne kako bi se društvo oslobodilo klasne opresije.
• Diktatura proletarijata – radnička klasa treba privremeno da preuzme vlast kako bi se uspostavilo besklasno društvo.
• Komunističko društvo – ukidanje privatnog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju i stvaranje društva temeljenog na zajedničkoj raspodeli dobara.

Odjek i posledice

Iako u trenutku objavljivanja Komunistički manifest nije izazvao talas revolucija, njegova je poruka imala ogroman uticaj na kasniji razvoj socijalističkih i komunističkih pokreta. 

Godine 1848. širom Evrope izbile su revolucije, koje su delom bile inspirisane idejama radikalne društvene promene, ali su ubrzo bile ugušene.

Krajem 19. i početkom 20. veka Marksove i Engelsove ideje dobile su novo značenje, posebno kroz razvoj radničkih pokreta i osnivanje socijalističkih i komunističkih stranaka širom sveta. Najznačajniji istorijski događaj inspirisan Manifestom bila je Oktobarska revolucija 1917. u Rusiji, koja je dovela do stvaranja prvog komunističkog režima pod vodstvom boljševičke partije i Lenjina.

Tokom 20. veka komunističke ideje proširile su se na mnoge delove sveta, uključujući Kinu, Kubu, Vijetnam i druge zemlje, gde su oblikovale političke sisteme i društva. No, pad Sovjetskog Saveza 1991. i globalni preokret prema kapitalizmu umanjili su uticaj komunizma, iako njegove ideje i dalje žive u određenim oblicima socijalizma i levičarskih pokreta.