Novo istraživanje otkriva zabrinjavajuće podatke o veštačkom zaslađivaču

Međutim, iako se reklamira kao sigurna opcija bez kalorija, sve je više istraživanja koja ukazuju na to da možda nije tako bezazlena kako se misli, piše Zdravlje Hina.

• Najčešća zamena za šećer povećava rizik od infarkta i šloga
• Ova dva napitka mogu povećati rizik od raka

 

Šta je zapravo sukraloza?

Sukraloza je veštački zaslađivač otkriven 1976. godine, a odobrena je za upotrebu u više od 80 zemalja, uključujući Evropsku uniju, SAD i Kanadu. 

Hemijski gledano, u pitanju je derivat saharoze kod kog su tri hidroksilne grupe zamenjene hlorom. Tako nastaje supstanca koja je čak 600 puta slađa od običnog šećera, ali bez kalorijske vrednosti, jer je telo gotovo uopšte ne metaboliše.

Popularna u "light" proizvodima

Danas se sukraloza nalazi u hiljadama proizvoda – od dijetalnih sokova i voćnih jogurta do proteinskih napitaka, žvakaćih guma i niskokaloričnih kolača. 

Omiljena je među dijabetičarima jer ne izaziva skok šećera u krvi, a široko je prihvaćena i među osobama koje žele da smanje unos šećera. Međutim, upravo zbog tog osećaja "slatkog bez posledica", moguće je da sukraloza utiče na organizam na nepredvidive načine.

Da li sukraloza pojačava glad?

Iako su rana istraživanja pokazivala da sukraloza ne utiče na apetit, novije studije sugerišu suprotno. Istraživanje objavljeno u časopisu Cell Metabolism pokazalo je da kombinacija sukraloze i ugljenih hidrata može uticati na osetljivost na insulin, što je važan faktor u razvoju metaboličkih poremećaja.

Naučnici su takođe primetili da kod gojaznih osoba, naročito žena, sukraloza pojačava aktivaciju moždanih centara povezanih s nagradom i žudnjom za hranom. Mozak, izgleda, reaguje na slatki ukus bez kalorija kao na "prevaru", što može podstaći veći apetit.

Uticaj na crevni mikrobiom

Sve više pažnje poklanja se i uticaju sukraloze na crevnu mikrofloru. Studije na životinjama pokazuju da dugotrajna konzumacija može značajno smanjiti broj korisnih bakterija, poput Lactobacillus acidophilus, dok se udeo potencijalno štetnih mikroorganizama povećava.

Kod ljudi su podaci još uvek ograničeni, ali neka istraživanja pokazuju da već nakon nedelju dana konzumiranja proizvoda sa sukralozom dolazi do primetnih promena u sastavu crevnog mikrobioma, što može negativno uticati na zdravlje – naročito kod osoba koje redovno koriste zaslađivače.

Može li uticati na nivo šećera u krvi?

Sukraloza se dugo smatrala bezbednom za dijabetičare jer sama po sebi ne povećava nivo glukoze. Međutim, kada se unosi uz ishranu bogatu ugljenim hidratima, može negativno uticati na regulaciju šećera u krvi.

Takođe, neka istraživanja ukazuju na to da sukraloza može podstaći lučenje insulina aktivacijom tzv. "slatkih receptora" u ustima i crevima, iako se stvarni šećer ne nalazi u organizmu. Taj nesklad može dugoročno zbuniti telo i poremetiti sposobnost regulacije glukoze, posebno kod gojaznih osoba.

Kontroverze i bezbednosna pitanja

Većina regulatornih tela, poput EFSA i FDA, i dalje smatra sukralozu bezbednom u dozvoljenim količinama. Ipak, sve je više upozorenja iz naučne zajednice. Posebne sumnje pojavile su se nakon što je 2023. otkriveno da se zagrevanjem sukraloze može stvoriti supstanca sukraloz-6-acetat, koja je u laboratorijskim uslovima pokazala potencijalno štetna i genotoksična svojstva. 

Iako se ovakve količine retko postižu u svakodnevnoj ishrani, to je otvorilo nova pitanja o dugoročnoj bezbednosti.

Kako se sukraloza upoređuje s drugim zaslađivačima?

• Aspartam: Razlaže se na aminokiseline i sadrži nešto kalorija. Ne podnosi visoke temperature i nije pogodan za osobe sa fenilketonurijom. Neka istraživanja ga povezuju sa povećanim rizikom od raka.
•  Stevija: Prirodna, bez kalorija. Ne utiče na šećer u krvi, ali može izazvati probavne tegobe i ima specifičan, često gorak ukus.
• Eritritol: Šećerni alkohol koji se delimično metaboliše. U manjim količinama je bezbedan, ali veće doze mogu izazvati nadimanje i dijareju. Nedavno su se pojavila upozorenja o mogućoj povezanosti s rizikom od tromboze.

Sukraloza se ističe stabilnošću i izraženom slatkoćom, ali njena veštačka priroda i potencijalni efekti na organizam izazivaju sve veći oprez.

Da li treba izbegavati sukralozu?

Za većinu zdravih osoba, povremena konzumacija sukraloze ne predstavlja problem. Ipak, kod onih koji svakodnevno koriste proizvode s ovim zaslađivačem – naročito ako imaju dijabetes, višak kilograma ili narušen mikrobiom – možda bi bilo mudro razmisliti o smanjenju unosa.

Kao i kod većine drugih prehrambenih odluka, ključ je u ravnoteži. Sukraloza može pomoći u smanjenju unosa šećera, ali nije dugoročno rešenje.

Zdravije je raditi na smanjenju želje za slatkim ukusom i birati prirodnije izvore hrane, uz ishranu bogatu vlaknima, celovitim namirnicama i što manje prerađenim proizvodima.