Šteta više miliona evra

Francusko transportno preduzeće "Tuaks" podnelo je tužbu Zemaljskom sudu u Bonu, tražeći od SR Nemačke odštetu zbog štete, nastale tokom intervencije NATO u Jugoslaviji 1999. godine. Francuska firma traži devet miliona dolara, kao odštetu za gubitke koje je pretrpela, zbog toga što je saobraćaj Dunavom bio, i delom je još uvek, onemogućen zbog mostova srušenih kod Novog Sada tokom bombardovanja.

Predstavnici firme smatraju da je rečni saobraćaj i sada delom onemogućen zbog pontonskog mosta, koji je kao zamena podignut na Dunavu kod Novog Sada, te 24 broda ove firme više nisu u upotrebi ili mogu da se koriste ograničeno.

Slične tužbe francusko transportno preduzeće koje ispostavu ima i u Rumuniji, prema navodima advokata koji ga zastupaju, a koje je preneo privredni dnevnik "Handelsblat", podnelo je i protiv Francuske i Belgije. Francusko preduzeće smatra da za štete nastale u "ilegalnim ratnim dejstvima u inostranstvu, odgovornost snose zajedno sve države koje su njima učestvovale". Kako je protumačio portparol Zemaljskog suda u Bonu, a prenosi agencija Beta, o tužbi mora najpre da se izjasni nemačka vlada, a potom će sud odlučivati o tome da li će prihvatiti tužbu i otvoriti proces.

Ove tužbe, međutim, pokrenule su i pitanje da li će naša država, nadležno ministarstvo ili brodarska preduzeća reagovati i, možda, preduzeti iste ili slične korake kao francusko preduzeće. Kako navode u jednom od dve najveće brodarske firme u Srbiji, "Heroj Pinkiju" iz Novog Sada, veću težinu od pojedinačne, imalo bi podnošenje kolektivne tužbe. Nadležno ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija, kao ni Vlada Srbije, do sada nisu pokretali nikakve procese za utvrđivanje štete, koju su pretrpeli učesnici rečnog saobraćaja, a nisu ni podnosili tužbu NATO-u za nadoknadu štete brodarima.

Ipak, evidentno je da je rečni saobraćaj, kako domaći tako i međunarodni, u Srbiji, zbog NATO bombardovanja, pretrpeo izuzetne štete. Osim štete koju su pretrpela i još uvek trpe brodarska preduzeća, oštećene su i luke i lučka preduzeća, kao i logistika, brokeri, preduzeća koja se bave tehničkim održavanjima plovila i brodova.

Sve brodarske kuće širom Evrope, rečna privreda, lučki kapaciteti i postrojenja, takođe su izgubili dosta, jer se rečni saobraćaj prebacio na druge vrste saobraćaja- železnički, pa čak i drumski. Ne treba posebno isticati da je prevoz robe u rečnom saobraćaju jeftiniji sedam do 15 puta od drumskog, odnosno tri do pet od železničkog, što zavisi od vrste robe, koju inače pretežno čini rasuti teret - pesak, šljunak, žitarice, nafta i naftni derivati, hemijske materije...

Dodatnu teškoću u funkcionisanju rečnog saobraćaja, inače, predstavlja i činjenica da se ugovori na reci između država prave dugoročno, na pet i više godina. Ipak, iako je diskontinuitet plovidbe kroz Srbiju prekinut 1999. godine, postepeno se, uz pomoć Evropske unije, u protekle dve godine ponovo aktivira.

- I pre bombardovanja, rečni saobraćaj u Srbiji bio je u lošem stanju, ali nakon rušenja mostova, brodovi nisu više mogli ni da prolaze Dunavom. "Heroj Pinki" izgubio je najpre zbog sankcija, a potom zbog srušenih mostova. Procenili smo da smo za dve godine, od bombardovanja do trenutka kada se plovni put kod Novog Sada raščistio, izgubili oko tri miliona evra - kaže Lazar Kovačević, komercijalni direktor preduzeća "Heroj Pinki".

Kovačević ističe da su se zbog gubitaka obraćali saveznom i republičkom Ministarstvu saobraćaja, ali su ostali bez odgovora.

- Nismo podneli tužbu, niko nas nije sprečavao to da uradimo, nego je pitanje šta bismo i da li bi time nešto dobili. Sva brodarstva podunavskih zemalja, počev od Ukrajine, Rumunije, Mađarske do Slovačke, kao i naša, trebalo bi da se udruže, procene svoje gubitke i podnesu zajedničku tužbu. Možda bi se stvarno onda nešto i desilo, jer je evidentno da su svi pretrpeli velike gubitke - dodaje Kovačević.

Po njegovom mišljenju, ovim problemom mogla bi da se pozabavi i Dunavska komisija, trenutno sa sedištem u Budimpešti, koja reguliše plovidbu na Dunavu i utvrđuje propise i normative.

Kao druga najveća brodarska kuća u Srbiji, Jugoslovensko rečno brodarstvo, takođe je pretrpela znatne materijalne štete. Međutim, koliko one iznose i da li su preduzeli nešto po pitanju nadoknade štete, za sada je nepoznato, jer je v.d. generalnog direktora Milan Mijajilović ovih dana bio zauzet.

Kako su nam rekli u Ministarstvu saobraćaja i telekomunikacija Srbije, ukoliko se brodarske kuće oglase i podnesu tužbe zbog bombardovanja, država će stati iza njih.

"Pontonac" problem

Problem koji koji usporava plovidbu je pontonski most kod Novog Sada, ali i zaostali projektili, mine, ostaci porušenih mostova. Prolaz kroz ponton plaća se Novom Sadu i to po ceni od 0,30 evro-centi po toni robe. Pontonski most postavlja se tri puta nedeljno, utorkom i četvrtkom od 22 do 5 sati ujutru i subotom od 22 do 12 sati u nedelju.

Pomoć EU

Delimično, verovatno i da bi se "iskupila" za bombardovanje, pre dve godine Evropska komisija za rekonstrukciju i razvoj finansirala je sa 40 miliona evra obnovu i izgradnju mosta "Sloboda" kod Novog Sada i još dva mosta, Žeželjev i drumski, a uložila je i 26 miliona evra u revitalizaciju rečnog korita Dunava u reonu Novog Sada. Kraj rekonstrukcije mosta "Sloboda" predviđen je za 17. oktobar ove godine.

Nemačka odbila tužbu

Zemaljski sud u Bonu je u decembru prošle godine odbacio tužbu građana Varvarina, koji su od Nemačke tražili odštetu od 710.000 evra za štetu koju su pretrpeli u napadu tokom NATO-intervencije. U napadu na most na Moravi kod Varvarina 30. maja 1999. poginulo je 10 i ranjeno 17 osoba, navodi agencija Beta. Odluka prema kojoj Nemačka nije dužna da plati odštetu obrazložena je tada ocenom da "ni u međunarodnom pravu, ni u nemačkom nacionalnom pravu, nema osnove na kojoj bi se izašlo u susret ovakvim zahtevima", te da se kao subjekti međunarodnog prava mogu pojaviti samo države, ali ne i pojedinci sa odštetnim zahtevima. Nemačka vlada je povodom "varvarinskog procesa" iznela svoje viđenje prema kojem je intervencija NATO bila u skladu sa međunarodnim konvencijama i ukazala da međunarodno pravo ne dopušta pojedinačnim žrtvama da traže odštetu od učesnika u vojnom sukobu, već je poravnanje eventualne ratne štete moguće samo između država.