Partizan u elitnom društvu Evrolige VIDEO

Završni turnir Evrolige, odnosno Fajnal For, igraće se u Abu Dabiju 2025. godine od 23. do 25. maja.

Učesnici završnog turnira su Fenerbahče, Panatinaikos, Olimpijakos i Monako. Prvi meč se igra u petak od 17 časova, a drugi od 20 časova.

Finale će biti u nedelju od 20 časova i igraju pobednici duela Fener - PAO i Olimpijakos - Monako.

U susret tome, Evroliga je objavila status elitnog društva takmičenja i napravila listu klubova sa najviše nastupa na F4 turniru.

Jedini srpski klub na listi je beogradski Partizan koji je na F4 bio četiri puta: 1988. godine, potom 1992. godine kada su i osvojili Evroligu, a onda 1998. godine i na kraju, 2010. godine.

Rekorder je CSKA Moskva sa 19 nastupa na F4, Barselona ima 17, Olimpijakos 14, Real Madrid i Panatinaikos po 13, Makabi Tel Aviv 12, pa slede Fenerbahče sa 7, Baskonija sa 6, Anadolu Efes sa 5, dok 4 pored Partizana ima Beneton Trevizo, kao i Sijena Montepaski i Virtus Bolonja.

Po tri imaju Split, Olimpija Milano, Aris, Fortitudo Bolonja i Limož, dok po dva nastupa imaju Huventud, Monako, AEK i Žalgiris, a po jedan Pezaro, Estudijantes, PAOK, Olimpija Ljubljana, Asvel, Unikaha i Lokomotiva Kuban.

EPA-EFE/RONALD WITTEK

Partizanov prvi F4

Prvi nastup crno-belih na Fajnal Foru Evrolige je bio te 1988. godine u belgijskom Ganu, gde su nastupali Trejser (Olimpija) Milano, Makabi Tel Aviv i Aris.

Mlada ekipa u kojoj su već bili Divac, Paspalj, Savović, Grbović, Đorđević i Ivo Nakić ostala je na okupu pred početak sezone 1897/1988, pojačana Miroslavom Pecarskim. I Predrag Danilović je bio u crno-belom, ali bez prava nastupa zbog spora sa sarajevskom Bosnom.

Kevin Megi i Makabi Tel Aviv bili su prejaki za Partizan koga su sa po 19 poena predvodili Divac i Grbović, a Makabi je srušio crno-bele rezultatom 87:82.

U finalu je Milano na krilima legendarnog Boba Mekadua savladao Makabi i postao šampion Evrolige.

1992 – Partizan je šampion Evrolige

Potom, 1992. godina i Istanbul. Ovo je već svima dobro poznato. Godina u kojoj Partizan domaće utakmice igra u predgrađu Madrida, Fuenlabradi i osvaja titulu pobedom nad Huventudom.

Partizan je 16. aprila 1992. godine u Istanbulu u finalu prvog izdanja Evrolige savladao Huventud rezultatom 71:70.

Finale je odlučeno u poslednjem napadu. Košarkaš Partizana Slaviša Koprivica izveo je loptu ispod koša, pošto je Huventud došao u vođstvo 70:68 poenima Rafaela Đofrese.

Koprivica je dodao loptu Đorđeviću koji je brzo pretrčao na protivničku polovinu terena i sa oko sedam metara pogodio kultnu trojku, koja je donela trofej Partizanu.

To je ujedno najveći uspeh u istoriji srpske klupske košarke.

Za najkorisnijeg igrača Fajnal-fora u Istanbulu proglašen je košarkaš Partizana Predrag Danilović.

Ekipu Partizana, koja je u proseku bila stara 21,7 godina, predvodio je sa klupe Željko Obradović, a njegov asistent je bio legendarni Aleksandar Nikolić.

Ekipu su pred početak sezone napustili Žarko Paspalj, Miroslav Pecarski, Marko Ivanović, Oliver Popović i Željko Obradović, koji je dobio novu ulogu – trenersku.

Iz IMT-a su se vratili Vlada Dragutinović i Slaviša Koprivica. Iz Zvezde je došao Mlađan Šilobad, a iz novosadskog NAP-a Željko Rebrača. 

Najiskusniji igrač novog tima bio je Dragan Šarić, pridošlica iz Vojvodine. Zoran Stevanović, Ivo Nakić i Nikola Lončar ostali su u klubu uz bekovski tandem Predrag Danilović – Aleksandar Đorđević, predvodnike i najbolje strelce ekipe u šampionskoj sezoni.

"Magija" Kimeta Bogojevića – treći odlazak na F4 Evrolige

Nakon odlaska Želimira Obradovića, nijedan trener Partizana nije proveo duže od dve seozne na klupi pa su se smenjivali Bora Džaković, Miroslav Muta Nikolić i Ranko Žeravica.

Kada je "Muta" izgubio konce i ekipa počela da puca, a Milovan Bogojević Kime preuzeo je uzde i nastavio da vodi ekipu, pa sa njima otišao na F4 Evrolige.

Te sezone je odigrana utakmica u "Pioniru" pred oko 7.500 ljudi i Partizan je tada ugostio Barselonu sa Aleksandrom Đorđevićem, a u crno-belim su bili Aleksandar Čubrilo, pokojni Haris Brkić, Tomašević, Predrag Drobnjak i ostali – "Nemoj puno, grazie Sale Amigo" je bio čuveni transparent na tribinama, a Đorđević ubacio 39 poena.

Barselona je pobedila Partizan rezultatom 110:106, a mnogi su optužili Đorđevića da je namerno napravio korake u finišu utakmice tokom kontre na prazan koš.

Partizan je nakon grupne faze igrao osminu finala protiv favorizovanog Olimpijakosa gde su bili Dušan Vukčević, Dragan Tarlać, Milan Tomić, Fabrisio Oberto, Džoni Rodžers...

U čevrtfinalu je Partizan nadigrao CSKA Moskvu posle majstorice i pobede od 2-1 pa nastavio takmičenje na F4.

Tamo je Kinder bio predvođen Jarićem, Rigodoom i Đinobilijem koji je bio prejak za Kimetov Partizan i pobedom 83:61 otišli u finale, gde su potom savladali AEK i postali šampioni sa sve Etoreom Mesinom na klupi.

Partizan u Parizu – F4 u Bersiju

U modernoj istoriji, ovo je najveći uspeh srpske košarke. Samo je Partizan uspeo da se plasira na završni turnir Evrolige, ali i jedini koji je igrao plej-of u novom sistemu takmičenja...

Duško Vujošević je godinu dana ranije dobio nagradu "Gomeljski" namenjenu najboljem treneru Evrolige i do današnjeg dana je jedini trener koji je dobio tu nagradu, a da njegova ekipa nije otišla na F4.

Godinu dana kasnije, Vujošević je to i uspeo.

Starsport

Bilo je dosta problema u sklapanju ekipe, pa je Lester Bo Mekejleb došao nakon što je sezona počela i to na nagovor Boše Tanjevića iz turskog Mersina.

Mekejleb je preokrenuo sezonu Partizana, anonimni Aleks Marić bio je među najboljim centrima Evrolige, a igrači uloge poput Dušana Kecmana i Aleksandra Rašića rešavali su utakmice u korist crno-belih, dok je Jan Veseli uveliko važio za NBA talenta.

Crno-beli su nakon "ljutih" bitaka u grupama došli do Top 8 faze protiv Makabija i bravurom Dušana Kecmana uzeli brejk u Tel Avivu, da bi sa dve pobede iz Beograda otišli u Pariz.

Tada su u Top 16 fazi bili prvi tim u Evroligi koji je pobedio Barselonu, onaj čuveni trijumf rezultatom 67:66 u "krcatom" Pioniru.

Malo ko je očekivao ovakav otpor Olimpijakosu, gde je Partizan bio na šut od odlaska u finale. Čuveni promašaj Miloša Teodosića i ofanzivni skok Džoša Čildresa...