"Moramo sprovesti test nuklearne bombe"

Pitanje Rafaela Grosija sada je još važnije nakon što su ključna iranska postrojenja za obogaćivanje uranijuma u Fordou i Natanzu bila mete američkih stelth bombardera B-2, naoružanih bombama za probijanje bunkera teškim 13.600 kg, u napadu za koji je Donald Tramp tvrdio da je "uništio" iranski nuklearni program, piše britanski The Telegraph.

Pre napada ispred Fordoa je viđeno 16 kamiona, a stručnjak za iranski nuklearni program rekao je za The Telegraph da je režim premestio veći deo svog visoko obogaćenog uranijuma na tajnu lokaciju pre nego što su SAD uspele da bombarduju postrojenja.

"Teheran ima centrifuge sposobne za proizvodnju uranijuma kvaliteta potrebnog za nuklearnu bombu"

"Teheran skriva lokacije sa stotinama, ako ne i hiljadama naprednih centrifuga sposobnih da obogate uranijum do nivoa potrebnog za pravljenje nuklearnog oružja", izjavila je Sima Šajn, koja je 30 godina radila u izraelskoj vojnoj obaveštajnoj zajednici.

Planina Kolang Gaz La, poznata i kao planina Pijuk (na engleskom Pickaxe), mogla bi biti idealno skrovište. Prostrani kompleks u planini nalazi se 145 kilometara južno od Fordoa, a samo nekoliko minuta od nuklearnog postrojenja u Natanzu, u centralnoj provinciji Isfahan. Objekat, koji je još uvek u izgradnji, poslednje četiri godine se ojačava i tajno proširuje.

Profimedia

"Kako je očigledno da se tamo odvijaju brojne i važne aktivnosti vezane za program, pitali smo ih: Čemu to služi? A oni su nam odgovorili: To vas se ne tiče", rekao je Grosi u aprilu.

"Moramo sprečiti Iran da krene tim putem"

Dodao je da se "ne može isključiti" mogućnost da tuneli služe za skladištenje neprijavljenog nuklearnog materijala. U ponedeljak je pozvao da se inspektorima dozvoli pristup iranskim postrojenjima kako bi se evidentirale zalihe visoko obogaćenog uranijuma.

Juče je francuski predsednik Emanuel Makron upozorio da se rizik od tajnog obogaćivanja uranijuma u Iranu udvostručio. Postoji strah da bi Iran mogao da iskoristi krhko primirje s Izraelom, koje je postigao Donald Tramp, da napravi nuklearnu bombu.

"Rizik je zaista povećan onim što se nedavno dogodilo", rekao je Makron novinarima. "Moramo sprečiti Iran da krene tim putem."

• Iran saopštio: Ubijen je; Sprema se osveta
• Šok izjava Donalda Trampa: "Iran nas je pitao..."
• Iran ukinuo zabranu

Analitičari upozoravaju da Iran možda povećava proizvodnju obogaćenog uranijuma pod planinom Kolang Gaz La.

"Ključno pitanje je da li je Iran premestio fisijski materijal na tu ili neku drugu nepoznatu lokaciju", rekao je za Financial Times Ben Taleblu iz Fondacije za odbranu demokratije.

Ultrasiguran objekat tajno proširen novim utvrđenjima

Nakon razornog napada, iranski rezervni plan možda leži upravo u ovom ultrasigurnom objektu. Satelitski snimci pokazuju da je kompleks tajno proširen novim utvrđenjima oko strukture koja podseća na postrojenje za obogaćivanje uranijuma.

Dok je Fordo bio nazivan "draguljem u kruni" iranskog nuklearnog programa, veličina i dubina planine Pijuk ukazuju da bi tu mogla postojati postrojenja sa još većim kapacitetima obogaćivanja.

Fordo ima dva ulaza u tunele, dok Kolang Gaz La ima najmanje četiri – dva sa istočne strane i dva sa zapadne strane planine. Još važnije, podzemne komore idu dublje – moguće više od 100 metara ispod zemlje, u poređenju sa 60 do 90 metara dubine Fordoa.

"Kompleks ide mnogo dublje pod zemlju nego što to čini odbrambeni sistem Fordoa"

Stručnjaci veruju da veličina projekta ukazuje na to da bi Iran mogao koristiti objekat ne samo za pravljenje centrifuga, već i za obogaćivanje uranijuma. Centrifuge, raspoređene u velikim grupama, obrću gas uranijuma kako bi povećale koncentraciju fisijskog izotopa.

Profimedia

Prema izveštaju IAEA od 17. maja, Iran je prikupio 408,6 kg uranijuma obogaćenog do 60 procenata. To je povećanje od 133,8 kg u odnosu na poslednji izveštaj iz februara. Planina Kolang Gaz Lā uzdiže se na 1.608 metara nadmorske visine – što je više od 50% više od visine planine na kojoj se nalazi Fordo (960 m).

Veća nadmorska visina pruža bolju zaštitu i potencijalno omogućava veće podzemne komore za nuklearne operacije. Analitičari procenjuju dubinu objekta upoređujući visinu planine s visinom ulaza u tunele. Deluje da je kompleks znatno dublji od Fordoa.

"Nuklearno postrojenje koje bi čak i američko vazduhoplovstvo teško uništilo"

Dublja konstrukcija značajno umanjuje efikasnost bombi za probijanje bunkera. Za ciljanje podzemnih lokacija poput Fordoa, SAD je razvio bombu GBU-57, koja može da probije najmanje 60 metara zemlje pre eksplozije. Čak bi i bombe od 13.600 kg, korišćene protiv Fordoa, mogle imati problema da dopru do ciljeva sakrivenih pod Pijukom.

"Podzemni kompleks Kolang Gaz La osmišljen je da pruži iranskom režimu nuklearno postrojenje koje čak ni američko vazduhoplovstvo ne bi moglo lako uništiti", rekao je Ruel Mark Gereht iz Fondacije za odbranu demokratije.

• Iran se oglasio; "Nuklearni objekti su ozbiljno oštećeni"; "Došlo je do uništenja"
• Amerikanci priznali: Nismo uništili nuklearno postrojenje

"Dodavanje tunela i bezbednosnog perimetra dodatno otežava svaki pokušaj sabotaže. S obzirom na učestalost izraelskih napada na ciljeve Hezbolaha, Islamska Republika sigurno je predvidela slične napade i na svoja nuklearna postrojenja."

"Iran širi kapacitete na više lokacija"

Postrojenje Fordo izgrađeno je u tajnosti i otkriveno tek 2009. godine, kada su zapadne obaveštajne službe deklasifikovale informacije o tome.

To je dovelo do pojačanih sankcija i postalo ključno pitanje u nuklearnom sporazumu iz 2015, koji je zahtevao da Iran Fordo pretvori u istraživački centar i da obustavi obogaćivanje na 15 godina. Međutim, nakon što su SAD 2018. istupile iz sporazuma, Iran je obnovio aktivnosti u tom postrojenju.

Nakon eksplozije u Natanzu 2021, za koju je Iran optužio Izrael, Teheran je ubrzao obogaćivanje do nivoa od 60 procenata – samo jedan tehnički korak od 90%, potrebnih za oružje.

Istovremeno je ubrzano radio na lokaciji pod Pijukom. Obaveštajne procene ukazuju da Iran sprovodi strategiju disperzije svog nuklearnog programa – šireći kapacitete na više lokacija kako bi obezbedio preživljavanje u slučaju napada.

Oko 6.000 naprednih centrifuga, mnoge van domašaja IAEA

Poslednjih godina Iran je rasporedio oko 6.000 naprednih centrifuga na različite lokacije, od kojih su mnoge nedostupne inspektorima IAEA.

Institut za nauku i međunarodnu bezbednost veruje da bi Iran mogao "tajno rasporediti više hiljada naprednih centrifuga u novom kompleksu tunela" pod planinom Pijuk. To bi mu omogućilo da nastavi obogaćivanje čak i ako poznata postrojenja budu uništena.

Ali Šamkani, savetnik vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, rekao je:

"Čak i ako postrojenja budu uništena, igra nije gotova – jer obogaćeni materijal, domaće znanje i politička volja ostaju netaknuti."

Shutterstock/3d_illustrator

"Niko nam ne može naređivati šta da radimo"

Madžid Takt Ravanči, zamenik iranskog ministra spoljnih poslova, odbacio je tvrdnje da će Iran odustati od svog nuklearnog programa, rekavši za nemački ARD: "Niko nam ne može govoriti šta smemo, a šta ne smemo da radimo."

Bezbednosne mere oko novog kompleksa ukazuju da Iran očekuje da objekat uskoro postane operativan.

Nuklearni analitičari upozoravaju da bi, ako Islamska Republika proceni da joj preti opstanak, Teheran verovatno odustao od zvaničnog stava o isključivo civilnoj upotrebi nuklearne energije i ubrzano krenuo ka pravljenju bombe.

"Verujem da moramo sprovesti test nuklearne bombe"

Poslednjih 12 dana Iran i Izrael ispaljivali su projektile jedni na druge, pre nego što je Tramp preduzeo istorijski korak i bombardovao iranski nuklearni program. Kao odgovor, Iran je ispalio projektile na najveću i najutvrđeniju američku bazu na Bliskom istoku.

Baza Al Udeid u Kataru, koja prima i britanske avione, našla se pod paljbom balističkih projektila u napadu koji je doveo do zatvaranja vazdušnog prostora iznad Persijskog zaliva. Napetosti su se smirile nekoliko sati kasnije, kada je američki predsednik objavio da je postignuto primirje između Irana i Izraela.

Međutim, čim je primirje stupilo na snagu juče ujutru, izraelski avioni su bombardovali ciljeve u Iranu, što je razbesnelo Trampa, koji je pozvao Netanjahua i zatražio da poštuje dogovor. Kasnije je rekao da Izrael i Iran "ne znaju šta, dođavola, rade", optužujući obe strane za kršenje sporazuma o prekidu vatre.

Jedan iranski poslanik, Ahmad Naderi, izjavio je: "Verujem da moramo sprovesti test nuklearne bombe – za nas više nema drugog puta."