Rat – dan 1.200: Harkov u plamenu; Najmasovniji napad od početka rata; Rusija poslala tela vojnika FOTO/VIDEO

Novoizabrani predsednik Poljske Karol Navrocki izjavio je danas da je trenutno protiv pristupanja Ukrajine Evropskoj uniji, navodeći da Poljska mora da podrži Kijev sa strateške i geopolitičke tačke gledišta.

On je u intervjuu za mađarski portal Mandiner.hu rekao da, ''kao antikomunista, smatra da je Rusija najveća pretnja celom regionu''.

"To je post-imperijalna, neokomunistička država, na čijem je čelu Vladimir Putin, ratni zločinac. Veoma sam kritičan prema Ruskoj Federaciji, gde sam, inače, ja, kao šef Instituta nacionalnog sećanja, progonjen. Preti mi pet godina u logoru za ratne zarobljenike", rekao je Navrocki.

Broj ubijenih u ruskom napadu na Harkov porastao je na četiri, a povređenih je više od 60, uključujući i jednu bebu, saopštile su lokalne vlasti.

''Harkov trenutno doživljava najmoćniji napad od početka rata velikih razmera. Desetine eksplozija čule su se u gradu tokom noći, a ruske trupe su istovremeno udarale raketama, dronovima i vođenim vazdušnim bombama. Napadnute su višespratne i privatne stambene zgrade, obrazovni i infrastrukturni objekti'', rekao je gradonačelnik Harkova Igor Terehov na Telegramu.

Guverner Harkovske oblasti Oleh Sinehubov rekao je da je jedan od civilnih industrijskih objekata u gradu napadnut sa 40 dronova, jednom raketom i četiri bombe, što je izazvalo požar, dodajući da je moguće da se još uvek nalaze ljudi ispod ruševina.

Rusija očekuje da Ukrajina donese neophodne odluke o razmeni zarobljenika u bliskoj budućnosti, izjavio je danas zamenik ruskog ministra odbrane, general-pukovnik Aleksandar Fomin.

"Očekujemo da će ukrajinske vlasti u bliskoj budućnosti moći da donesu potrebne odluke. Zauzvrat, potvrđujemo našu spremnost da ispunimo sve postojeće sporazume, kao što ruska strana uvek čini", naveo je Fomin.

Prema njegovim rečima, razlog kašnjenja u razmeni zarobljenika i tela poginulih vojnika nije poznat, navodeći da Kijev nije dao saglasnost za sprovođenje humanitarnih operacija.

Uprkos ratu, ukrajinsko Ministarstvo socijalne politike ne beleži povećanje broja siročadi ili dece lišene roditeljskog staranja u toj zemlji, izjavila je danas resorna ministarka Oksana Žolnovič.

Ona je za Ukrinform rekla da broj siročadi i dece lišene roditeljskog staranja u toj zemlji ostaje stabilan, pa čak i neznatno smanjen uprkos ratu sa Rusijom, ali da ovi podaci pokrivaju manji deo dečije populacije zbog okupacije dela teritorije i odlaska porodica u inostranstvo.

Istakla je da "statistika ostaje približno ista kao i ranije", a da se broj dece koja imaju status siročeta ili deteta lišenog roditeljskog staranja "čak donekle smanjuje".

One Leopard is good.
But two Leopard 1A5 tanks are better.

📷: 44th Mechanized Brigade pic.twitter.com/T02dNuhlZw

— Defense of Ukraine (@DefenceU) June 7, 2025

Mađarski premijer Viktor Orban rekao je danas da Brisel vodi Evropu ka deceniji sukoba, "predstavljajući Ukrajinu kao štit koji brani kontinent".

Ceo tekst pročitajte OVDE.

Napad ukrajinskih dronova prošlog vikenda verovatno je oštetio oko deset odsto ruske flote strateških bombardera, i pogodio je neke od aviona dok su se pripremali za napade na Ukrajinu, izjavio je danas nemački general-major Kristijan Frojding.

"Prema našoj proceni, više od desetak aviona je oštećeno, strateški bombarderi TU-95 i TU-22, kao i avioni za izviđanje A-50", kazao je Frojding u podkastu na Jutjubu, prenosi Rojters.

Nemački general koji koordinira vojnu pomoć Berlina Kijevu, i u bliskom je kontaktu sa ukrajinskim Ministarstvom odbrane je kazao da pogođeni ruski vojni avioni za izviđanje A-50, koji funkcionišu slično NATO-ovim AVAKS avionima, verovatno nisu bili u upotrebi kada su pogođeni.

"Verujemo da se više ne mogu koristiti za rezervne delove. Ovo je gubitak, jer postoji samo nekoliko ovih aviona. Što se tiče flote bombardera dugog dometa, deset odsto je oštećeno u napadu, prema našoj proceni", kazao je general-major Kristijan Frojding.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski radi na organizovanju sastanka sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, na marginama samita Grupe sedam u Kanadi ovog meseca, izjavio je šef kabineta ukrajinskog predsednika, Andrej Jermak.

Jermak je za nacionalnu ukrajinsku televiziju rekao da je jedan od ciljeva posete delegacije iz Kijeva Vašingtonu, ranije ove nedelje, bio priprema za potencijalni sastanak Trampa i Zelenskog na samitu G7, koji treba da se održi od 15. do 17. juna u Kananaskisu, u Kanadi, prenosi danas Politiko.

"Naša poseta je bila deo priprema, uključujući i ono što verujem da će biti sastanak između predsednika Volodimira Zelenskog i predsednika Trampa na marginama samita G7 u Kanadi, koji se održava za deset dana. Ovo je bio ključni korak u pripremi za ovaj razgovor", istakao je Jermak.

Dodao je da je ukrajinska delegacija u Vašingtonu razgovarala i o nastavku vojne pomoći Ukrajini.

"Predsednik Zelenski je jasno izneo naš stav, prema potpisanom sporazumu o ekonomskoj saradnji, spremni smo i da kupimo deo opreme, posebno sisteme protivraketne odbrane", rekao je Jermak.