"Suočavamo se s najgorim scenarijom"; "Deca će umirati..."

Kako piše Politico, ta odluka američkog predsednika uticala je na gotovo 90 odsto ugovora koje je USAID potpisao sa zemljama širom sveta.

Već sada su u problem Jordan, Egipat i Izrael, koji su bili glavni primaoći, a Politico ocenjuje da će Trampov potez gotovo sigurno dodatno oslabiti zemlje Bliskog istoka koje se muče se političkom nestabilnošću, humanitarnim problemima i ekonomskim problemima.

Analitičari, zvaničnici i humanitarci, s kojima je Politico razgovarao, smatraju i da će opasti i uticaj Vašingtona u regionu jer je novac koji slat trebalo Vašingtonu da osigura naklonost zemalja Bliskog istoka, kojima je trebala pomoći da suzbiju množenje ekstremista i pobuna.

Svoja izdvajanja za Bliski istok smanjili su i Velika Britanija i nekoliko evropskih zemalja, kako bi odgovorili na više ili manje otvorene pretnje Amerikanaca da će prestati da pomažu Ukrajini koja se već tri godine brani od ruskih napada.

Odnosi Amerike i Evrope tako su još više zahladili, a Stari kontinent strahuje da više neće moći da se pouzda u SAD kao što je to nekada mogao.

Irak, Sirija, Jemen, Jordan…

Irak, na primer, ima mnogo razloga za brigu, prenosi Jutarnji list. Ta zemlja se još uvek oporavlja od američke okupacije, a stalno im prete ostaci Islamske države.

Sirija je nedavno proživela promenu režima i neophodna su joj sredstva kako bi se oporavila od dugogodišnje vladavine Bašara al-Asada.

Građanski rat u Jemenu traje već godinama, a tu su i ratovi koje Izrael vodi u Gazi i Libanu.

Konzultant Amal Hamdan rekao je da je američka pomoć služila za stabilizaciju i demokratizaciju dijelova svijeta stabilnost i demokracija nisu datost.

Jordan, ključni saveznik Amerike u Levantu, vojnu i ekonomsku pomoć od nje prima već 70-ak godina. Pre dve godine primio je 1,5 milijardi dolara koje je utrošio na bolnice, vodovode, proizvodnju i programe za izbeglice.

Probleme koje mu je donela obustava pomoći iz Amerike pogoršale su carine od 20 odsto kojima je Tramp nedavno opteretio proizvode koje Jordan izvozi u Ameriku.

Podaci američke vlade i Svetske banke kažu da je američka pomoć 2023. činila dva odsto jordanskog BDP-a, otprilike 4,3 odsto jemenskog i četiri odsto sirijskog.

A Evropa?

Evropu takav razvoj događaja brine, pogotovo onaj u Siriji jer je gotovo pola stanovništva Sirije izmešteno tokom građanskog rata koji se u toj zemlji vodi od 2011. godine.

Situacija se pogoršala otkad su na vlast došli islamisti predvođeni Ahmedom al-Šarom. Na vrhuncu Sirijskog građanskog rata, u Evropu se slilo milion Sirijaca i nastala je migrantska kriza.

Evropa je do sada pomoć koristila kako bi obeshrabrila migracije. Međutim, mnoge vlade žele da zaustave humanitarne programe jer smatraju da taj pristup nije dao željene rezultate.

Francuska i Holandija srezale su svoje budžete za međunarodnu pomoć. Nemačka, Velika Britanija, Španija i Holandija prestaće da finansiraju neke medicinske institucije u Jordanu.

"Suočavamo se s najgorim scenariom", rekao je Abu al-Haija, zamenik direktora besplatnih ambulanti u toj zemlji.

Jedna ambulanta na severoistoku Amana morala je da otpusti gotovo polovinu svojih zaposlenih jer je prestala da prima pomoć.

Al-Haija se priprema za još otkaza jer će SAD smanjiti izdvajanja za UN-ovu agenciju za stanovništvo (UNFPA).

Jedan zvaničnik USAID-a rekao je da će situacija na Bliskom istoku nastaviti da se pogoršava. "Biće manje nade, više bolesti. Deca će umirati od uzroka koji su se mogli sprečiti i neće biti kvalitetnog obrazovanja. Sve će to dovesti do povećane ranjivosti kada je rječ o ideološkom ekstremizmu", izjavio je on.