Priča o Renaultu Megane: Kako je jedan auto spasio celu kompaniju

"Da bi novi Mégane bio uspešan, morali smo iskoristiti reputaciju i kvalitet koji je stvorio Renault 19, ali u bogatijem i atraktivnijem pakovanju", tim je rečima Mišel Fevr-Dibo, direktor projekta Megane, pokušao ukratko da objasni novi francuski kompakt, koji je bio izuzetno važan za marku koja je osamdesetih bila u realnoj opasnosti da postane deo General Motorsa ili Toyote. 

Ovaj projekat bio je od ključnog značaja za Renault, koji je tokom 1980-ih bio ozbiljno ugrožen i mogao je postati deo General Motorsa ili Toyote.

Renault

Prvi korak u nastanku modela Megane bio je dolazak Remona Levija u Renault krajem 1986. godine.

Kao državna firma, Renault je bio u velikim problemima, a imenovanje menadžera iz naftne industrije u auto-industriju iznenadilo je mnoge.

Ipak, Levi je brzo preuzeo stvari u svoje ruke, započevši oštrim rezovima troškova.

Renault

Najpre je okončao neuspešnu američku avanturu koju je započeo Bernar Anon ulaganjem u AMC, što je Renaultu donelo velike gubitke.

Sledeći cilj bio je poboljšanje kvaliteta proizvoda i proizvodnje. Za to je bio zadužen Pjer Žoku, koji je uveo strogu politiku kvaliteta i osnovao institut za kvalitet u kompaniji. Rezultati su bili vidljivi već kod Renaulta 19 iz 1988. godine.

Renault

Međutim, Levi nije odustajao od štednje i često je isticao:

"Moramo naučiti da proizvodimo dizajnerski atraktivne, praktične i razumno opremljene, a iznad svega – isplative automobile!“

To se nije moglo naučiti preko noći.

Renault

Mišel Fevr-Dibo bio je jedan od malobrojnih zaposlenih koji su poslati u Japan kako bi otkrili zašto su japanski automobili čak 30% jeftiniji od evropskih.

Analizirali su i Mitsubishi Colt do najsitnijih detalja i zaključili da konkurentnost ne zavisi od opreme, već od smanjenja troškova nabavke i proizvodnje.

Tada je Renault otkrio koncept koji je Toyota primenjivala još od šezdesetih – "just-in-time" proizvodnju.

Renault

Mišel Fevr-Dibo je potom imenovan za vođu projekta X64, i upravo tada se javlja ideja da Megane ne bude samo jedan model, već cela porodica vozila!

Prvi put u istoriji, Renault je odlučio da na jednoj modularnoj platformi razvije čak šest različitih karoserijskih varijanti koje će deliti brojne komponente – uključujući i instrument tablu – što je značajno smanjilo troškove.

Renault

Ime "Megane" potiče od konceptnog automobila koji je prikazan 1988. godine na sajmu u Parizu.

To je bila luksuzna limuzina sa koeficijentom otpora vazduha od samo 0,21, kliznim bočnim vratima, kamerama umesto retrovizora, integrisanim GPS sistemom, i 3.0 litarskim V6 turbo motorom od 250 KS.

Zadnje staklo moglo je da se pomera unazad, pretvarajući limuzinu u hečbek.

Koncept je razvila italijanska Carrozzeria Coggiola, koja je 1991. godine napravila i koncept Scenic.

Renault

Serijska verzija predstavljena je 1995. godine kao naslednik Renaulta 19. Novi model imao je atraktivniji dizajn i savremeniju opremu.

Dizajn je potekao od  Mišela Žardina, a uticaj Patrika Le Kemana  (dizajnera Lagune) bio je jasno vidljiv, naročito u prepoznatljivoj elipsastoj formi enterijera i eksterijera.

Renault je modularni pristup primenio unutar iste marke, dok su ostali proizvođači to činili na nivou čitavih grupacija.

Renault

Megane je od starta planiran u više verzija: model sa 5 i 4 vrata (Classic, 1996), kupe (Coach), karavan (Grandtour, 1999), i najzanimljiviji – Megane Scenic, prvi kompaktni monovolumen na svetu, predstavljen 1996. godine.

Potražnja je bila tolika da je planirana proizvodnja odmah učetvorostručena!

Renault

Godine 1997. stigao je i kabriolet sa mekim krovom, koji je izrađivao nemački Karmann, a finaliziran je u Renault fabrici u Dijeu.

Proizvedeno je samo 56.195 primeraka.

Renault

Megane je koristio proverene motore i menjače od prethodnika, pa je uspeo da zadrži pristupačnu cenu.

Benzinski motori su bili 1.4, 1.6 i 2.0 litara, dok su dizelaši obuhvatali 1.9 atmosferski, 1.9 dTi i 2.0 litarski. Vrhunac je bio 2.0 16V IDE sa 140 KS – prvi evropski benzinac sa direktnim ubrizgavanjem goriva!

U ponudi je bio i prvi kućni Common Rail dizelaš – 1.9 dCi sa 102 KS. Prenos snage išao je preko petostepenog manuelnog ili četvorostepenog automatskog menjača sa elektronskom kontrolom.

Renault

Nova karoserija donela je i izuzetnu bezbednost – Megane je 1999. godine proglašen najbezbednijim automobilom u klasi po EuroNCAP-u.

Već u osnovnoj opremi imao je dva vazdušna jastuka, zatezače sigurnosnih pojaseva, a od 1997. ABS, koji je 2001. dopunjen BAS sistemom.

Renault

Petovratni Megane bio je zamišljen po uzoru na Renault 16, sa osnovnim prtljažnikom od 350 litara, koji se preklapanjem zadnjih sedišta povećavao na 1210 litara.

Dužina automobila iznosila je 4130 mm, a međuosovinsko rastojanje 2580 mm.

Krajem devedesetih, Megane je osvežen pred dolazak druge generacije 2002. godine.

Renault

Zahvaljujući uspehu modela Megane i Twingo, Renault je 1999. godine sklopio strateško partnerstvo sa Nissanom i Mitsubishijem.

Renault Sport je sredinom devedesetih razvio reli verziju Meganea kupe (Maxi Mégane) sa F7R motorom, koji je takmičio u francuskom prvenstvu, a uspeo je i u svetskim takmičenjima zahvaljujući privatnicima.

Renault

Osim u Francuskoj, Megane prve generacije proizvodio se u Španiji, Rusiji, Kolumbiji, Turskoj, Brazilu i Meksiku, a u Argentini sve do 2009. godine!

Ukupno je proizvedeno oko 5 miliona primeraka – i to ga i danas čini najuspešnijom generacijom ovog modela.